Gostujući bloger je moj kum A.G. koji je pre 2 meseca dobio sina.Srbija stiže u pomoć
Uskoro se završava delikatna šahovska partija sa državom u zamršenom lavirintu zahteva, instrukcija, prikupljanja neophodne dokumentacije i poseta institucijama.
A kada bude završeno i kada dobijemo finansijsku pomoć, što može da traje oko mesec dana, još uvek će biti nejasno na koji način možemo da dođemo u kontakt sa tim novcem, odnosno da počnemo da ga koristimo.
Naime, država zahteva otvaranje računa u Poštanskoj štedionici, zastareloj instituciji u kojoj je po definiciji sve komplikovanije nego što nalaže logika.
Kako stvari izgledaju
Država trenutno daje 26600 din. pomoći za prvo dete. Da biste stekli pravo na tu pomoć (što je problematična postavka u startu, jer bi svako dete a priori trebalo da ima pravo na pomoć) neophodno je da investirate novac i vreme u pribavljanje potvrde o državljanstvu za majku i oca, venčani list, prijavu o prebivalištu za dete, kao i apsurdnu potvrdu o tome da se sami starate o detetu (ukupno 5 ustanova).
Ako se sami starate o detetu, nema nikoga ko će o njemu da se stara dok prikupljate neophodnu dokumentaciju (contradictio in adjecto).
Država vodi računa o majci da bi majka mogla da vodi računa o detetu dok otac radi. Da li se neko od idejnih tvoraca ove komplikovane i u suštini nepotrebne procedure zapitao koliko je ostvarivanje prava na pomoć u realnosti izvodljivo? Verovatno ne.
U srži se nazire koncept ekvivalencije između pojmova "komplikovano" i "kvalitetno", odnosno da je kvalitetno samo ono što je komplikovano, a zapravo bi trebalo da je obrnuto.
Kratko rečeno, bitno je na koji način nekome pomažete.
Kako bi stvari mogle da izgledaju
Država po automatizmu ima kontakt sa majkom i detetom već u porodilištu. To je u isto vreme sjajno i neverovatno, jer je neko osmislio proceduru na osnovu koje porodilište obaveštava opštinu o postojanju novog građanina.
Na osnovu tog saznanja, odgovorno lice iz opštine dolazi u porodilište i uzima od majke podatke*.
U idealnom svetu, država koja zaista vodi računa o svemu što prati rodjenje deteta i želi da pomogne porodici, mogla bi da sklopi neku vrstu ugovora sa bankom (i da eventualno napravi sporazum o automatskoj među-institucionalnoj razmeni dokumentacije - SF područje) :) te da ponosnoj majci svečano uruči magičnu gift karticu** sa pomenutim iznosom.
Rezultat? Novac je istog trenutka dostupan. To je najpotrebnija karakteristika novca, jer ako nije dostupan, onda kao i da ga nema.
* Potencijal koju ovakva poseta ima nije do kraja iskorišćen. Jedini rezultat je prethodno popunjeni formular kada već dođete da prijavite dete, s tim da je dolazak u opštinu i dalje neophodan. U slučaju da je majka dodala muževljevo prezime, dolazak je obavezan i za nju, iako se još uvek oporavlja od porođaja. Drugim rečima ne važi princip zajedničkog imenitelja za prezime koje roditelji dele.
U eri interneta, Srbija bi mogla da počne da razmišlja o napuštanju koncepta obaveznog prisustva. Danas mnogo toga može da se izvede online.
** Kako bi se izbegle potencijalne malverzacije Narodna banka insistira na tome da svaka kartica bude vezana za tekući racun, čime se koncept gift kartice u Srbiji urušava u besmisao.
Uskoro se završava delikatna šahovska partija sa državom u zamršenom lavirintu zahteva, instrukcija, prikupljanja neophodne dokumentacije i poseta institucijama.
A kada bude završeno i kada dobijemo finansijsku pomoć, što može da traje oko mesec dana, još uvek će biti nejasno na koji način možemo da dođemo u kontakt sa tim novcem, odnosno da počnemo da ga koristimo.
Naime, država zahteva otvaranje računa u Poštanskoj štedionici, zastareloj instituciji u kojoj je po definiciji sve komplikovanije nego što nalaže logika.
Kako stvari izgledaju
Država trenutno daje 26600 din. pomoći za prvo dete. Da biste stekli pravo na tu pomoć (što je problematična postavka u startu, jer bi svako dete a priori trebalo da ima pravo na pomoć) neophodno je da investirate novac i vreme u pribavljanje potvrde o državljanstvu za majku i oca, venčani list, prijavu o prebivalištu za dete, kao i apsurdnu potvrdu o tome da se sami starate o detetu (ukupno 5 ustanova).
Ako se sami starate o detetu, nema nikoga ko će o njemu da se stara dok prikupljate neophodnu dokumentaciju (contradictio in adjecto).
Država vodi računa o majci da bi majka mogla da vodi računa o detetu dok otac radi. Da li se neko od idejnih tvoraca ove komplikovane i u suštini nepotrebne procedure zapitao koliko je ostvarivanje prava na pomoć u realnosti izvodljivo? Verovatno ne.
U srži se nazire koncept ekvivalencije između pojmova "komplikovano" i "kvalitetno", odnosno da je kvalitetno samo ono što je komplikovano, a zapravo bi trebalo da je obrnuto.
Kratko rečeno, bitno je na koji način nekome pomažete.
Kako bi stvari mogle da izgledaju
Država po automatizmu ima kontakt sa majkom i detetom već u porodilištu. To je u isto vreme sjajno i neverovatno, jer je neko osmislio proceduru na osnovu koje porodilište obaveštava opštinu o postojanju novog građanina.
Na osnovu tog saznanja, odgovorno lice iz opštine dolazi u porodilište i uzima od majke podatke*.
U idealnom svetu, država koja zaista vodi računa o svemu što prati rodjenje deteta i želi da pomogne porodici, mogla bi da sklopi neku vrstu ugovora sa bankom (i da eventualno napravi sporazum o automatskoj među-institucionalnoj razmeni dokumentacije - SF područje) :) te da ponosnoj majci svečano uruči magičnu gift karticu** sa pomenutim iznosom.
Rezultat? Novac je istog trenutka dostupan. To je najpotrebnija karakteristika novca, jer ako nije dostupan, onda kao i da ga nema.
A.G.
* Potencijal koju ovakva poseta ima nije do kraja iskorišćen. Jedini rezultat je prethodno popunjeni formular kada već dođete da prijavite dete, s tim da je dolazak u opštinu i dalje neophodan. U slučaju da je majka dodala muževljevo prezime, dolazak je obavezan i za nju, iako se još uvek oporavlja od porođaja. Drugim rečima ne važi princip zajedničkog imenitelja za prezime koje roditelji dele.
U eri interneta, Srbija bi mogla da počne da razmišlja o napuštanju koncepta obaveznog prisustva. Danas mnogo toga može da se izvede online.
** Kako bi se izbegle potencijalne malverzacije Narodna banka insistira na tome da svaka kartica bude vezana za tekući racun, čime se koncept gift kartice u Srbiji urušava u besmisao.
Posts
Ne znam o kome se gradu radi, ali u Nisu ima jos jedna zackoljica:
ReplyDeletemajka mora licno da ide na razgovor u neki "zavod za socijalno nesto" (ne secam se kako se zove institucija, ali nije ona gde se overavaju zdravstvene knjizice), da bi dala izjavu da se roditelji staraju o detetu i da im dete nije zakonski oduzeto i sl.
Osim toga taj razgovor je neophodno zakazati nedelju dana ranije, s tim sto i za zakazivanje mora neko da ode (jer ne moze preko telefona).
A akd vam stigne resenje da su vam odobrene pare, e onda jos neko vreme (ponekad i mesec dana), cekate da pare legnu na fantomski racun u P. stedionici!
P.S. Pare podize u bilo kojoj posti majka sa licnom kartom. Samo treba da kaze o cemu se radi, pa da je potraze u bazi podataka. Ako para ima ->ima, ako nema->cekaj jos nedelju dana pa ponovo!
Interesantno pitanje i neznam gde da pocnem. Za prvo, pise da treab vencani list, sta ako roditelji nisu vencani? Ima i ljude koji zivu zajedno a nisu vencani, mora da je njima onda jos teze doci do ovih para?
ReplyDeleteU Svedskoj, gde sam ja, svaka osoba kad se rodi dobije svoj identity number koji te prati celog zivota i nikada se menja a najbolje je sto se koristi za sve: kad treba otvortiti ziro racun, uzeti dozvolu itd. Svuda je isti broj.
Kad se rodi dete ovde, roditelji se potpisu i papir se preda drzavi i tako se najavi ova nova osoba. Onda majka/otac popune papire za isplatu te pare koje majka dobija dok je kod kuce a i otac ima pravo na 6mesec, cak i mora njih da iskoristi i za to dobije placeno. Cim su papiri predati, pare su na ziro racun koji su roditelji dali.
Znam da je to kako bi moglo da izgleda i u Srbiji a ja mislim da i imate potencijal da nesto jos bolje napravite kad je sistem vec tako los kako je. Jel morace da se promeni, pre ili kasnije.
/M
Uh. Znam slučaj u Bgd kada roditelji deteta nisu venčani. Otac je iz inostranstva (privremeni rad) morao lično da dolazi, što bi radio inače kad mu se rodi beba. Dakle lično risustvo obavezno. Priznanje muškarca da je otac deteta se tu podrazumeva.
ReplyDeleteU glavnom izvodljivo je.
Tek da znate, ima i gorih procedura. Kad prijavljujete dete u državno obdanište, a roditelji nisu venčani. Od prava na subvencionisani iznos naknade za obdanište koji zavisi od primanja, preko drugih papira, pa onda lista čekanja... Nije lako roditeljima novorođene, a ni vrlo male dece, u Srbiji.
Baba, deda u istom gradu, dobrog zdravlja, u penziji - e to je premija. A oni koji su u radnom odnosu kad dobiju unuče? E, pa žao nam je, poručuje sistem. Snalazite se sami, nalazite dadilju za 300 evra mesečno.
nazalost ali u tome i jeste poenta - da sto vise ljudi odustane od svake vrste 'pomoci' (jezik tj prsti mi se lome da to uopste nazovem tako) od drzave
ReplyDeleteUh, bolna tacka.
ReplyDeletePoenta je u tome sto drzava daje pravo za koje boga moli(a bogami i radi) da ga NE OSTVARITE!
Zato oni ne rade(sve i da mogu) na tome da olaksaju proceduru, vec da odustanes i od tih bednih 26.000
www.roditelj.org je mesto koje okuplja bas takve, gnevne roditelje, kao sto je pisac ovog posta.