Gostujući bloger je moj kum A.G. koji je pre 2 meseca dobio sina.Srbija stiže u pomoć
Uskoro se završava delikatna šahovska partija sa državom u zamršenom lavirintu zahteva, instrukcija, prikupljanja neophodne dokumentacije i poseta institucijama.
A kada bude završeno i kada dobijemo finansijsku pomoć, što može da traje oko mesec dana, još uvek će biti nejasno na koji način možemo da dođemo u kontakt sa tim novcem, odnosno da počnemo da ga koristimo.
Naime, država zahteva otvaranje računa u Poštanskoj štedionici, zastareloj instituciji u kojoj je po definiciji sve komplikovanije nego što nalaže logika.
Kako stvari izgledaju
Država trenutno daje 26600 din. pomoći za prvo dete. Da biste stekli pravo na tu pomoć (što je problematična postavka u startu, jer bi svako dete a priori trebalo da ima pravo na pomoć) neophodno je da investirate novac i vreme u pribavljanje potvrde o državljanstvu za majku i oca, venčani list, prijavu o prebivalištu za dete, kao i apsurdnu potvrdu o tome da se sami starate o detetu (ukupno 5 ustanova).
Ako se sami starate o detetu, nema nikoga ko će o njemu da se stara dok prikupljate neophodnu dokumentaciju (contradictio in adjecto).
Država vodi računa o majci da bi majka mogla da vodi računa o detetu dok otac radi. Da li se neko od idejnih tvoraca ove komplikovane i u suštini nepotrebne procedure zapitao koliko je ostvarivanje prava na pomoć u realnosti izvodljivo? Verovatno ne.
U srži se nazire koncept ekvivalencije između pojmova "komplikovano" i "kvalitetno", odnosno da je kvalitetno samo ono što je komplikovano, a zapravo bi trebalo da je obrnuto.
Kratko rečeno, bitno je na koji način nekome pomažete.
Kako bi stvari mogle da izgledaju
Država po automatizmu ima kontakt sa majkom i detetom već u porodilištu. To je u isto vreme sjajno i neverovatno, jer je neko osmislio proceduru na osnovu koje porodilište obaveštava opštinu o postojanju novog građanina.
Na osnovu tog saznanja, odgovorno lice iz opštine dolazi u porodilište i uzima od majke podatke*.
U idealnom svetu, država koja zaista vodi računa o svemu što prati rodjenje deteta i želi da pomogne porodici, mogla bi da sklopi neku vrstu ugovora sa bankom (i da eventualno napravi sporazum o automatskoj među-institucionalnoj razmeni dokumentacije - SF područje) :) te da ponosnoj majci svečano uruči magičnu gift karticu** sa pomenutim iznosom.
Rezultat? Novac je istog trenutka dostupan. To je najpotrebnija karakteristika novca, jer ako nije dostupan, onda kao i da ga nema.
* Potencijal koju ovakva poseta ima nije do kraja iskorišćen. Jedini rezultat je prethodno popunjeni formular kada već dođete da prijavite dete, s tim da je dolazak u opštinu i dalje neophodan. U slučaju da je majka dodala muževljevo prezime, dolazak je obavezan i za nju, iako se još uvek oporavlja od porođaja. Drugim rečima ne važi princip zajedničkog imenitelja za prezime koje roditelji dele.
U eri interneta, Srbija bi mogla da počne da razmišlja o napuštanju koncepta obaveznog prisustva. Danas mnogo toga može da se izvede online.
** Kako bi se izbegle potencijalne malverzacije Narodna banka insistira na tome da svaka kartica bude vezana za tekući racun, čime se koncept gift kartice u Srbiji urušava u besmisao.
Uskoro se završava delikatna šahovska partija sa državom u zamršenom lavirintu zahteva, instrukcija, prikupljanja neophodne dokumentacije i poseta institucijama.
A kada bude završeno i kada dobijemo finansijsku pomoć, što može da traje oko mesec dana, još uvek će biti nejasno na koji način možemo da dođemo u kontakt sa tim novcem, odnosno da počnemo da ga koristimo.
Naime, država zahteva otvaranje računa u Poštanskoj štedionici, zastareloj instituciji u kojoj je po definiciji sve komplikovanije nego što nalaže logika.
Kako stvari izgledaju
Država trenutno daje 26600 din. pomoći za prvo dete. Da biste stekli pravo na tu pomoć (što je problematična postavka u startu, jer bi svako dete a priori trebalo da ima pravo na pomoć) neophodno je da investirate novac i vreme u pribavljanje potvrde o državljanstvu za majku i oca, venčani list, prijavu o prebivalištu za dete, kao i apsurdnu potvrdu o tome da se sami starate o detetu (ukupno 5 ustanova).
Ako se sami starate o detetu, nema nikoga ko će o njemu da se stara dok prikupljate neophodnu dokumentaciju (contradictio in adjecto).
Država vodi računa o majci da bi majka mogla da vodi računa o detetu dok otac radi. Da li se neko od idejnih tvoraca ove komplikovane i u suštini nepotrebne procedure zapitao koliko je ostvarivanje prava na pomoć u realnosti izvodljivo? Verovatno ne.
U srži se nazire koncept ekvivalencije između pojmova "komplikovano" i "kvalitetno", odnosno da je kvalitetno samo ono što je komplikovano, a zapravo bi trebalo da je obrnuto.
Kratko rečeno, bitno je na koji način nekome pomažete.
Kako bi stvari mogle da izgledaju
Država po automatizmu ima kontakt sa majkom i detetom već u porodilištu. To je u isto vreme sjajno i neverovatno, jer je neko osmislio proceduru na osnovu koje porodilište obaveštava opštinu o postojanju novog građanina.
Na osnovu tog saznanja, odgovorno lice iz opštine dolazi u porodilište i uzima od majke podatke*.
U idealnom svetu, država koja zaista vodi računa o svemu što prati rodjenje deteta i želi da pomogne porodici, mogla bi da sklopi neku vrstu ugovora sa bankom (i da eventualno napravi sporazum o automatskoj među-institucionalnoj razmeni dokumentacije - SF područje) :) te da ponosnoj majci svečano uruči magičnu gift karticu** sa pomenutim iznosom.
Rezultat? Novac je istog trenutka dostupan. To je najpotrebnija karakteristika novca, jer ako nije dostupan, onda kao i da ga nema.
A.G.
* Potencijal koju ovakva poseta ima nije do kraja iskorišćen. Jedini rezultat je prethodno popunjeni formular kada već dođete da prijavite dete, s tim da je dolazak u opštinu i dalje neophodan. U slučaju da je majka dodala muževljevo prezime, dolazak je obavezan i za nju, iako se još uvek oporavlja od porođaja. Drugim rečima ne važi princip zajedničkog imenitelja za prezime koje roditelji dele.
U eri interneta, Srbija bi mogla da počne da razmišlja o napuštanju koncepta obaveznog prisustva. Danas mnogo toga može da se izvede online.
** Kako bi se izbegle potencijalne malverzacije Narodna banka insistira na tome da svaka kartica bude vezana za tekući racun, čime se koncept gift kartice u Srbiji urušava u besmisao.
Znam, znam ne zove se više "narodna milicija", ali od kako sam vozač (10-ako godina) taj ne tako stari naziv uvek me asocira na to da milicija (pogotovu saobraćajna) služi samo da uzima pare poštenom svetu. O čemu se zapravo radi? Juče sam prolazio putem od Kragujevca prema Batočini a to je jedan nov put širine auto puta sa dve lepe nove trake + zaustavna - prav kao strela sa zaštitnom ogradom izmedju traka za drugi smer. Ono što nisam primetio je tabla za ograničenje brzine a pošto put počinje odmah po izlasku iz Kragujevca ostaje nedorečeno da li i dalje važi ograničenje od 50(60) za naseljena mesta - jer zapravo se ne zna gde počinje a gde se završava naseljeno mesto. Vratiću se kasnije na to ograničenje.
Posts
